Koliko snegobrana treba krovu
Sneg se pri topljenju odvoji od pokrivke slojem leda debelim oko 2 cm i, pri pravim vremenskim prilikama, krene naglo. Snegobrani postoje da to kretanje spreče — a ako ipak krene, da sneg „iseku na kocke“, pa sa krova spadnu manje opasni komadi.
Koliko komada
Austrijski i nemački standardi propisuju 2 do 2,5 snegobrana po kvadratnom metru površine celog krova, za prosečne nagibe. U našim uslovima se postavlja manji broj, po rasporedu koji se kroz višegodišnju praksu pokazao kao ispravan.
Broj komada zavisi od nagiba krova i od dužine rogova. Za strmije krovove većih dužina treba postaviti i više redova.
- ▸Standard: 2–2,5 komada po m² celog krova
- ▸Rasporedom doći bar do pola krova
- ▸U donjem redu duplo više — na svaku drugu crepljiku
Zašto ih ne treba štedeti
Samo dovoljan broj dobro raspoređenih snegobrana garantuje da do lavine neće doći. Nekoliko komada iznad ulaza nije zaštita — sneg ih zaobiđe.
Lavina sa krova krivi i kida oluke, ventilacione otvore, kablove i nadstrešnice, oštećuje automobile ispod, a zna da povredi životinje i ljude.
Postavljanje
Najlakše je postaviti ih u toku postavke crepa ili tegole. Bez problema idu i na već postavljenu pokrivku: na mestu gde treba snegobran malo se podigne gornja crepljika, zavuče se vrh snegobrana na kome je kuka i zakači za crep. Kuka je raznih oblika, prilagođenih konkretnom crepu.
Od čega su napravljeni
Snegobrani se rade potpuno mašinski, presovanjem. Profil je ojačan dubokim rebrima, a kritična mesta — duža strana trougla i vrh sa kukom — dodatno su grifovana. Spajanje pri formiranju trougla se vrši mehanički, pertlovanjem, što daje najbolji spoj za razne materijale.
Proizvode se od pocinkovanog i bakarnog lima debljine 1 mm. Pocinkovani se naknadno plastificiraju u odgovarajuće boje.